Antioxidansi.....

Antioxidants
Antioxidants i slobodni radikali
Kiseonik ima dvostruku funkciju u organizmu; u stvari je neophodan za život ali je ujedno i izvor potencijalno štetnih veza - slobodnih radikala. Da je kiseonik potencijalan covekov neprijetelj manje je poznata, no ne i manje istinita cinjenica. Naime, kiseonik je izvor slobodnih radikala - potencijalno štetnih, visokoreaktivnih spojeva koji u organizmu nastaju kao meduprodukti uobicajenih metabolickih procesa. Slobodni radikali takode mogu nastati kao rezultat nekih spoljnih uticaja: zagadenja zraka automobilskim i industrijskim iizduvnim gasovima, radijacije, preteranog izlaganja suncu, prisustva razlicitih toksina u okolini ili kao rezultat covekovog lošeg odnosa prema organizmu: pušenja, prekomernog unosa procesirane hrane i hrane bogate zasicenim masnocama i stresa.
Savremena nucna istraživanja pokazuju da je oksidativni stres jedan od glavnih uzroka razlicitih neizlecivih oboljenja kao što su: arteroskreloza, dijabetes, maligna obolenja, srcani infarkt, moždani infarkt i druge teške i hronicne bolesti. Sredstva za lecenje ovih bolesti su antioksidanti.

Na zdravlje celija organizma je najbolje delovati preventivno. Sa preventivnim delovanjem treba zapoceti što ranije, jer bolest u organizmu zapocinje mnogo pre nego sto se može dijagnostifikovati. Nakon 35. godine, kada se celije pocinju sporije razvijati i teže braniti od slobodnih radikala, svaki covek bi trebao uzimati antioksidante.

Slobodni radikali su visoko reaktivni i izrazito nestabilni atomi ili grupe atoma koji nastaju u organizmu usled metabolickih procesa, stresa ili poticu iz okoline. Oni napadaju zaštitne membrane celija i genetski materijal (DNA i RNA) prouzrokujuci veliku štetu u celiji. Istraživanja pokazuju da je oksidacija delimicni krivac za mnoge ozbiljne bolesti, ukljucujuci starenje, rak i aterosklerozu.

Sama pojava slobodnih radikala u organizmu pospešena je pušenjem, zagadjenjem vazduha, radijacijom, herbicidima, raznim toksinima iz okoline, ucestalim izlaganjem suncu, neuravnoteženošcu u ishrani, procesovanom hranom i stresom. Rizik pojave bolesti povezanih sa slobodnim radikalima može se smanjiti adekvatnim unosom antioksidansa.

Antioksidansi deluju na tri razlicita nacina: oni mogu da snize energiju slobodnih radikala, sprece njihovo nastajanje ili prekinu lancanu reakciju oksidacije.

Jedan od antioksidanata koje lekari u svetu preporucuju je i Megamin, vise procitajte ovde

Naš organizam proizvodi nekoliko enzima, ukljucujuci superoksid dismutazu (SOD), katalazu i glutation peroksidazu koji neutralisu štetno delovanje slobodnih radikala. Ukoliko želimo da povisimo nivo enzima – antioksidansa, trebamo da unosimo njihove "gradjevinske jedinice". "Gradjevinske jedinice" su cink, mangan i bakar za SOD, te selen za glutation peroksidazu. Uz enzime, mnogi vitamini, minerali i koenzimi imaju antioksidativno delovanje. To su vitamini C i E, beta karoten, lutein, likopen, vitamin B3 u formi niacina, vitamini B2, B6, koenzim Q10, aminokiselina cistein i bioflavonoidi.

Mnogi biljni ekstrakti poput ekstrakta ginkga bilobe, zelenog caja ili koštica grožda takodje mogu da osiguraju snažnu antioksidativnu zaštitu